Flashovanje custom recovery i custom ROM-ova pomoću računara, pute WiFi konekcije i bez USB kabla, će uskoro biti realnost. Evo zbog čega to govorimo.
Znate i sami da fastboot zahteva brojne korake pripremanja za rad. To uključuje instaliranje drajvera, kvalitetan USB kabel i još par sitnica. Šta ako vam kažemo da će ova lista neophodne pripreme biti smanjena?
Kako saznajemo, fastboot će uskoro moći da se koristi bez USB kabla. Tačnije, korisnici će moći da flešuju razne custom ROM-ove i ostale modifikacije komunicirajući sa uređajem putem WiFi konekcije. Niame, Google je dodao WiFi podršku fastboot alatki pa tako kada je računar uparen sa telefonom, koji ima odgovarajući bootloader, putem WiFi konekcije je moguće koristiti fastboot komande koje se inače koriste.
Pri nedavnom razvijanju AOSP-a, TCP podrška fastboot-u je dodata. Protokol za kontrolu prenošenja podataka (eng. transmission control protocol, skr. TCP) je osnovna stvar kada je reč o komunikaciji uređaja sa internetom i koji se koristi za pouzdano prenošenje podataka sa jedne tačke na drugu. Ukratko, ovo omogućava korisnicima da direktno komuniciraju sa uređajem putem WiFi-a, ne samo putem USB kabla, i tako izvršavaju fastboot komande.
Ipak, da bi sve ovo funkcionisalo, fastboot alatka sa TCP podrškom nije dovoljno. Bitno je da uređaj ima noviju verziju bootloader-a koji je kompatabilan sa novom fastboot alatkom. To znači da su nam potrebni uređaji sa bootloader-om koji može da se poveže sa WiFi pristupnom tačkom.
Koliko mi znamo, trenutno ne postoji uređaj sa takvim bootloader-om, barem kada je reč o uređajima namenjenim za krajnje korisnike. Ipak, nedavno smo imali prilike da vidimo da je na internetu procurela fotografija sa bootloader-om koji ima opciju za povezivanje na internet. Radi se Moto G (2015) uređaju, pogledajte priloženu fotografiju:
Na osnovu ažurirane fastboot alatke i fotografije koju vidimo iznad, rad sa fastboot-om preko WiFi konekcije bi trebalo da bude sasvim jednostavan. Nakon što se uređaj prebaci u bootloader stanje on se može povezati na WiFi pristupnu tačku ili može kreirati svoju privremenu, softversku pristupnu tačku kako bi ostali uređaji mogli da se povežu direktno sa njim. U tom momentu, uređaj će prikazati IP adresu putem koje se na računaru, preko fastboot alatke, korisnik može povezati sa uređajem i naravno kasnije izvršavaju komande.
Kako saznajemo, sve ovo je dostupno i nakon otključavanja bootloader-a i flešovanja raznih firmware slika ali nakon tih operacija potrebno je dodati par parapetra koji će precizirati IP adresu željenog uređaja. Taj parametar bi trebalo da izgleda ovako:
fastboot –s tcp:[:port]
ex: fastboot –s tcp:192.168.0.35 flash system system.img
Dakle, zašto nam je potrebno sve ovo? Koji je pravi zaključak? Praktično objašnjenje je to da uz pomoć ovoga sada možemo flešovati uređaje koji nemaju adekvatan konektor. Recimo Moto 360 nema klasičan konektor pa su korisnici prinuđeni da sami prave odgovarajuće konektore koji zahtevaju otvaranje sata što narušava njegovu otpornost na voud. Dakle, veoma je lakše i isplativije flešovati Moto 360 putem WiFi, zar ne? Nisu samo satovi ti koji nemaju odgovarajuće konektore. Tu su i pojedini televizori, automobili i ostali pametni uređaji. Naravno, benefit je i to što nećemo morati da koristimo kabel kada flešujemo ostale uređaje.
Kada sve ovo biti zvanično predstavljeni i kada će zaživeti? Pa, nadamo se da će na predstojećoj Google I/O konverenciji biti reči fastboot alatki sa WiFi podrškom. A što se uređaja tiče, verujemo da će svi bootloader-i u buduće biti WiFi kompatabilni.
