Pratite nas i na Facebook-u

Zatvori

Šta je „planirano zastarevanje“ i kako to utiče na vaše uređaje?

Šta je „planirano zastarevanje“ i kako to utiče na vaše uređaje?

Evo šta je „planirano zastarevanje“ i kako utiče na uređaje koje trenutno koristite.

„Planirano zastarevanje“ je strategija koja primorava potrošače da troše više kupujući proizvode češće. 

 



Vaši uređaji će isteći

U 2017. godini korisnici Reddit-a otkrili su da Apple koristi ažuriranja softvera da bi usporio ili smanjio performanse starih iPhone-a, navodno radi poboljšanja zdravlja baterije. Ovaj slučaj je na kraju je završen 2020. godine nagodbom od 500 miliona dolara. Apple-ov izostanak obaveštenja  o usporavanjima (potrošačima nije otkriven pre nego što su ga istraživači otkrili) doveo je raspravu o „planiranom zastarevanju“ u prvi plan tehnološkog sveta.

„Planirano zastarevanje“ je način dizajniranja proizvoda koji zastareva nakon određenog vremena. To može uticati na vaše uređaje na nekoliko različitih načina, ali njegova glavna svrha je da vas natera da kupite noviji uređaj.

Kako se stvara „Planirano zastarevanje“

Iako je primer Apple-ovog namernog usporavanja iPhone-a potencijalni slučaj planiranog zastarevanja vredan pažnje, to nije jedini način na koji proizvođači mogu proizvod učiniti zastarelim.

A pile of old smartphones.

Jedan od načina je potpuno zaustavljanje ažuriranja softvera. Android uređaji su najveći krivci za to. Iako se Google-ova Pixel linija ažurira prilično dugo, mnogi uređaji srednje klase na tržištu dobijaju samo dve godine Android ažuriranja i jednu veliku nadogradnju Android verzije. Zbog toga mnogi uređaji uopšte neće biti na najnovijoj verziji Androida, čak ni u trenutku kada se prodaju. Oni sprečavaju da telefoni dobijaju nove funkcije, nadogradnje performansi i ključne bezbednosne zakrpe.

Drugi način je kompatibilnost. Vremenom uređaj možda neće raditi pravilno sa najnovijim aplikacijama i softverom. Ovo se posebno odnosi na proizvođače koji kreiraju i hardver i softver, kao što su proizvođači konzola za igru. Na primer, kada je Nintendo objavio novu verziju 3DS-a sa nadograđenim specifikacijama, novije igre su radile znatno lošije na starijim verzijama 3DS-a. To je primoralo korisnike da nabavljaju novije verzije kako bi imali dobro igračko iskustvo.



Treći način je nedostatak nadogradnje. Nestanak proširive memorije na telefonima, delovi koji se ne mogu nadograditi na prenosnim računarima i nedostatak slotova za proširenje mogu ometati dugotrajnost uređaja. Za mnoge korisnike jedini način da poboljšaju svoje iskustvo je kupovina nove mašine, koja može biti znatno skuplja od potencijalne nadogradnje.

Pravo na popravku

Jedno od najznačajnijih i najspornijih pitanja u vezi sa planiranim zastarevanjem je popravljivost.

Svi uređaji su podložni habanju. Telefoni se stalno ispuštaju, grebu, prskaju vodom i tresu. Najčešća vrsta oštećenja je puknuti ekran, ali mogu biti oštećeni i drugi delovi uređaja. Nemogućnost popravke uređaja ili odlaska na popravku kod drugog servisera ozbiljno ograničava dugotrajnost uređaja.

Poslednjih godina na uređajima je sve teže izvršiti popravku kod kuće. Za razliku od vozila, gde se delovi mogu lako pronaći i kupiti, stvari poput ekrana i baterija teško je pronaći i originalni proizvođač ih retko prodaje. Još je gore što oni namenski čine uređaje teškim za rastavljanje. A ako ipak nađete način da ga sami popraviti, to će vas često koštati garancije.



Kulturni i politički pokret osmišljen da se suprotstavi ovom trendu naziva se „Pravo na popravku“(eng. Right to Repair). Zakoni o pravu na popravku zahtevali bi od proizvođača da dokumentaciju o popravci uređaja učine dostupnom svima, kao i da prodaju originalne rezervne delove i alate za popravku.

Kupiti ili ne kupiti

Najveći razlog zašto kompanije koriste planirane strategije zastarevanja je da vas navedu da kupujete novije, nadograđene proizvode.

iPhone Scanning Store



Glavni primer ovog fenomena su konzole za igru, za koje se smatra da su moderne šest do sedam godina, a zatim se postepeno ukidaju zarad novijih konzola. Programeri igara prestaju da prave igre za konzole prethodne generacije, a na kraju će i sami proizvođači prestati da ih u potpunosti podržavaju. Na ovaj način proizvođači žele da se osiguraju da ćete kupiti novu konzolu svake generacije, jer najnovije igre više neće izlaziti za konzolu koju trenutno posedujete.

Ovo važi i za telefone. Dugotrajnost telefona varira od osobe do osobe. Međutim, mnogi ljudi kupuju novi telefon svake dve do tri godine. Ovo može postati sve skuplje ako uzmete u obzir rastuće cene novih uređaja, a većina novih vrhunskih telefona košta preko hiljadu evra. Kompanije poput Apple-a i Samsung-a žele da korisnici neprestano kupuju najnovije i najbolje uređaje.

Budućnost održivih proizvoda

Mnoge tehnološke kompanije zauzele su stav po pitanjima zaštite životne sredine u poslednjih nekoliko godina. Uveli su ambalažu koja se može reciklirati, smanjili su upotrebu plastike, pa čak i isključili osnovne periferne uređaje poput punjača i slušalica, navodno kako bi smanjili elektronski otpad. Međutim, planirano zastarevanje najverovatnije dovodi do povećanja elektronskog otpada. Mnogi ljudi imaju više starih, neupotrebljivih uređaja kod kuće ili su ih izbacili. Ovi uređaji verovatno završe na deponijama ili u pogonima za preradu.

A pile of e-waste.

Ako ste zabrinuti zbog kupovine proizvoda koji uskoro neće biti podržani i koji će biti zastareli, razmislite o čitavom životnom ciklusu proizvoda, odnosno koliko dugo planirate da ga koristite. Potražite proizvode koje je lako popraviti i nadograditi.