Pratite nas i na Facebook-u

Zatvori

Šta znače megapikseli, žižna daljina i ostale karakteristike kod kamera? [III DEO] (VIDEO)

Šta znače megapikseli, žižna daljina i ostale karakteristike kod kamera? [III DEO] (VIDEO)

Evo teksta koji vam pože pojasniti šta znače sve one karakteristike koje čitate u specifikacijama kamere pametnih telefona. Šta je žižna daljina? Šta je veličina piksela i čemu to? Šta je to veličina senzora i čemu to? Kako se broje megapikseli i šta oni zapravo znače, kao i još mnogo toga...

U prethodna dva teksta smo se dohvatili svih aspekata kada je reč o tome kako su napravljene kamere i kako one funkcionišu. Međutim, postoje neki nerazjašnjeni delovi koji se odnose na same karakteristike kamere.

 



Mislimo na pojedinosti kao što su otvor blende, ISO, megapikseli, žižna daljina sočiva, itd. Sve smo mi to, manje, više, spomenuli, ali nismo pojasnili šta je to čemu to konkretno služi. U ovom tekstu ćemo iskoristiti priliku da pišemo o tome, ali i da vam priložimo naš intervju sa mladim, profesionalnim i ambicioznim fotografom, Sašom Radovanovićem.

Naime, kada pročitate tekst, u potpunosti će vam biti jasno o čemu Saša govori. Ne samo da će vam biti jasno, već će on praktično uokviriti znanje o kamerama koje ćete steći čitajući ovaj i prethodna dva teksta. U slučaju da niste pročitali naša prethodna dva teksta, obavezno to uradite kako bi najbolje moguće obradili sve informacije o kamerama pametnih telefona.

>> Kako se prave i kako funkcionišu kamere na pametnim telefonima? [I DEO] <<

>> Kako je kamera na pametnim telefonima napravljena i kako ona funksioniše? [II DEO] <<

>> Šta znači otvor blende, stabilizacija slike, ISO, brzina okidanja i ostale karakteristike kod kamera? [IV DEO] <<

Da podsetimo, namena fotoaparata varira, a na tržištu se mogu naći gomila različitih koji su napravljeni za neke posebne okolnosti. Recimo, fotoaparati koji imaju objektiv velikog zuma su pogodni za fotkanje nekih udaljenih stvari, tipa: pticu, avion i slično. Oni fotoaparati sa manjim zumom tj. nekim standardnim objektivom, sa nekim osrednjim generalnim karakteristikama, su tu da zabeleže što više detalja kako bi se fotografije mogle iskoristiti za neki magazin ili za naslovnu na nekom sajtu. A fotoaparati sa makro objektivima su tu kako bi se što više približili sitnim stvarima i napravili fotografiju bogatu detaljima…



Kamere pametnih telefona su praktično skup svih navedenih namena u jedno, dizajnirane tako da budu svestrane. Senzori kamera pametnih telefona su minijaturni, a kako ne bi bili kada su telefoni izuzetno tanki. Isto tako, žižna daljina sočiva i otvor blende su fiksni te se tim postiže da kamera ima samo one osnovne, suštinski potrebne delove. Potreba za što manje delova se naravno javlja zbog kompaknosti same kamere pametnih telefona. Zamislite kada bi svi ti delovi, uključujući ogledalo za okular, bili spakovani u kameru telefona! Pa telefon bi tada bio ogroman! Orijentisani tom filozofijom, delovi koji se pomeraju su izostavljeni kod kamera pametnih telefona, a objektiv je gotovo uvek širokougaoni.

Sigurni smo da sada razumete zašto je kamera pametnih telefona toliko napredna, iako ne pravi fotografije kao DSLR fotoaparati. Mada, kako vreme prolazi, izgleda da će moći. Pa da zaključimo prethodna dva pasusa: kamera pametnih telefona je napravljena tako da koristi što sitnije delove i da služi za što više namena. Dakle, da ne bude ograničena, a da bude što kompaktnija.

Megapikseli i njihovo brojenje

Ovo je karakteristika kamere koju većina ljudi poznaje i koja ih često prevari pri izboru telefona. Razlog tome je nepoznavanje celokupne strukture kamere telefona, pa se korisnici često oslanjaju samo na rezoluciju. Proizvođači su tu naviku kod korisnika prepoznali pa su to zloupotrebili korišćenjem kamera kojima je samo rezolucija viska, a sve ostalo loše…

U suštini, istina je da više piksela podrazumeva više detalja, ali to opet zavisi od ostalih karakteristika kamere. Da pojasnimo, senzor za 20 miliona piksela (20 MPx) može da napravi dobru fotografiju samo ukoliko su otvor blende, sočiva, sam senzor pa čak i softver dovoljno dobri. Količina megapiksela je potpuno nebitna stvar ukoliko svetlo koje prolazi kroz objektiv i otvor blende ne popuni dovoljno svaku tu malu posudicu tj. piksel. Zato neki telefoni sa kamerom od po preko 20 MPx nisu toliko bolji u odnosu na ostale koji imaju kameru manje pikselaže.

Još jedna bitna stvar, megapikseli se direktno odnose na veličinu i odnos fotografije. Dakle, što više piksela, to je fotografija veća. To znači da ako fotografiju od 20 MPx odštampate u A4 formatu, ona će daleko biti kvalitetnija od A4 fotografije rezolucije 5 MPx. Sa druge strane, ako odštampate fotografiju načinjenu kamerom od 5 i 20 megapiksela u klasičnom 15*10 cm formatu, obe će biti odlične. Ova od 20 MPx neće biti drastično ili uopšte bolja od one od 5 MPx. A ako uzmemo u obzir ekran telefona od 5 inča, to znači da će fotografija od 20 MPx moći da se digitalno zumira bez ogromnog gubitka pri kvalitetu.

*Upoređivanje fotografija: 41 MPx (Lumia 1020) - 20 MPx (Lumia 1520) - 5 MPx fotografija. Sve one su zumirane i isečene na 100%.

Još jedan loš primer kod brojanja megapiksela je promena LG G3 telefona koji ima kameru rezolucije 13 MPx na Sony Xperia Z2 telefon koji ima kameru rezolucije 20 MPx. Možda vam zvuči kao značajno unapređenje i značajno dobar izbor pri promeni telefona, ali nije baš tako. Zašto? Pa kamera Xperia Z2 telefona ima samo 1.5x više piksela u odnosu na LG G3, što nije ogromna razlika, te su fotografije samo šire i ništa drugo. Dakle taj višak piksela su načinili fotografiju većom, ne kvalitetnijom.

Ako vam je ovo previše zbunjujuće, ukratko i najprostije ćemo vam pojasniti. Jedina i istinska prednost kamere sa većom “pikselažom”, kako mi volimo da se izrazimo kada upoređujemo kamere, je mogućnost digitalnog zuma bez ogromnog gubitka kvaliteta. Eto, i eventualno kvalitetnije odštampane fotografije u većim formatima.

Veličina senzora

Veličina senzora sidri mnogo drugih bitnih karakteristika kamere telefona od megapiksela, a to su otvor blende, žižna daljina i faktor isecanja. Sve ove karakteristike moraju biti precizno formirane kako bi fotografija bila što kvalitetnija. Srećom po krajnje korisnike, sve te pomenute karakteristike se mogu zanemariti ukoliko je priložena informacija o veličini senzora. Zašto, pa sve te karakteristike se tiču kontrole svetla, a što je senzor veći, više svetla može da beleži.

Ovo bi trebalo da razumete. Dakle, kada imate informaciju o veličini senzora, možete da zanemarite otvor blende tj. f/2.0 broj ili žižnu daljinu tj. focal lenght jer vam veličina senzora govori da li se kamera snalazi dobro u lošim uslovima osvetljenja ili ne, uslovno rečeno.

Znači što je veći senzor, više svetla se beleži jer postoji više prostora na koje svetlo može da se položi. Naravno, bolja je i fotografija ali ako je pikselaža manja. Da se razumemo, ne veći senzor po pitanju piksela, već veći senzor po pitanju površine. Veličina senzora se ogleda u inčima, na sledeći način 1/2.3” ili 1/3.06”. Ove mere se ne odnose na dijagonalu senzora več su određene na bazi tipa senzora.

Veličina piksela

E sada, ako je senzor veći to ne znači da on zbog same svoje veličine uspeva da prikupi više svetla. To određuje sam piksel i njegova veličina. Naravno, male su šanse da veliki senzor ne uspe da bude efikasniji od nekog sitnijeg, ali dobro je znati da to nije uvek slučaj.

E sada veličina samog piksela ima direktan uticaj na količinu prikupljenog svetla. One informacije o veličini piksela, koje nekada imamo prilike da pročitamo u specifikaciji telefona, nam govore tačne mere individualnog fotodetektora (eng. photodetector) koji zapravo čine CMOS senzor.

Veličina piksela kod kamera pametnih telefona se meri u rasponu od jednog do dva mikrona, a oznaka za to je “µm.” Oni su raspoređeni i horizontalno i vertikalno. Upravo zbog veličine piksela od 2.0 µm kod kamere HTC One M8 telefona, fotografije načinjene u lošim uslovima osvetljenja su mnogo bolje od onih koje su načinjene kamerom Galaxy S5 telefona čija je veličina piksela 1.12 µm.

Da pojednostavimo: što je senzor veći, a unutar njega i sam piksel, više svetla može da se zabeleži pa fotografija načinjena noću bude kvalitetnija.

Evo da damo jedan konkretan primer. Kamera iPhone 5s telefona ima sitniji senzor (1/2.3”), ali veličina piksela unutar senzora je 1.5 µm. Shodno tim karakteristikama, kamera iPhone 5s može da zabeleži 88% više svetla od kamere Sony Xperia Z2 telefona koji ima veći senzor, (1/3.0”) i više piksela, ali manju veličinu piksela: 1.12 µm.

*Načinjeno kamerom HTC One M8 telefonom koja ima 4 ultrapiksela. Veličina senzora 1/3“ sa ISO na 200 i otvorom blende na f/2.0

Dakle, bez obzira na to što Xperia Z2 ima kameru od 20 MPx i što je sam senzor veći površinski u odnosu na kameru iPhone 5s telefona, ona ne uspeva da zabeleži bolju fotografiju tokom loših uslova osvetljenja jer je veličina piksela manja. Uh, nadam se ste uspeli da nas shvatite.

Dakle, kao što smo ranije spomenuli, sve je jako bitno, ne samo rezilucija kamere. Treba biti mudar i pametno protumačiti sve karakteristike kamere telefona kako bi ono najbolje odabrali za sebe. Neki proizvođači, tipa Sony i Nokia, se oslanjaju na visoku rezoluciju kamere, dok se ostali, poput Apple i Samsung kompanija oslanjaju na uravnoteženi izbor. Što se HTC-a tiče, jasno je da se oslanjaju na veličinu piksela.

Ako se sada pitate “šta je onda najboje i najpametnije gledati?” Konkretnog odgovora nema… U zavisnosti od toga šta vam je bitno to gledate. Iz samog teksta možete zaključiti čemu šta služi, pa na osnovu toga da odredite koja je kamera najpogodnija za vas. Možda vama nije bitno da se kamera snalazi toliko dobro noću, koliko vam je bitno da beleži više detalja i da ima veću rezoluciju zarad lakše obrade i štampe.

Da vam barem malo olakšamo. Ako hoćete kameru koja beleži dobre fotografije noću, ciljajte one sa većim pikselima i većim senzorom. A ako želite više detalja i mogućnost zumiranja bez velikog gubitka kvaliteta, onda ciljate one sa što više piksela.

BSI, ISOCELL, složeni CMOS, itd…

Sve karakteristike tj. skraćenice koje možete da pročitate u podnaslovu se odnose na konstrukciju senzora kamere, odnosno na osetljivost svakog piksela i podložnost na šum.

BSI je skraćenica za “backside illumination,” a u pitanju je metoda pravljenja senzora za kamere pametnih telefona koja podrazumeva poziciju fotodetektora iznad tranzistora i ostalih komponenti. Radi se o znatno naprednijem CMOS senzoru koji se u suštini bolje ponaša u lošim uslovima osvetljenja, ali se sa druge strane malo lošije snalazi pri odbijanju svetlosti i reflektivnosti. Prostije rečeno, BSI CMOS senzori se mahom nalaze unutar kamera premium telefona.

*Samsung ISOCELL senzor. Varijanta koju koristi Samsung Galaxy S5 telefon.

ISOCELL je Samsung-ova tehnologija koja kod BSI CMOS senzora rešava neželjen transfer signala između komunikacionih kanala tj. piksela. To praktično podrazumeva barijere između svakog fotodetektora koje sprečavaju curenje fotoelektrona između njih. Na taj način se postižu znatno oštrije fotografije bogate preciznim bojama.

Složena CMOS tehnologija se može primetiti kod Sony senzora koja takođe postiže beleženje više svetla premeštajući neke komponente ispod nizova piksela. Isto ovo se može primetiti i kod Exmor RS senzora, kao i kod BSI tehnologije.

Žižna daljina

Žižna daljina je zapravo onaj razmak između senzora i sočiva, što određuje polje kadra naravno. Sve kamere pametnih telefona spadaju u širokougaonu kategoriju, sa prosekom od 24 do 30 mm. Što je broj veći, širok ugao se smanjuje.

Generalno, ne postoje značajne promene kod perfomansa kamera pametnih telefona ukoliko se žižna daljina menja. Jedno na šta utiče je upravo ugao vidljivosti tj. da li će kadar biti veći ili manji.

*Napomena

Pripremamo još jedan tekst, IV DEO, u kom ćemo detaljno objasniti šta znači i čemu služi otvor blende, stabilizacija slike, fokus, ISO i brzina okidanja. Zato to do sada nismo pominjali previše. Budite uz nas i pročitajte poslednji deo kako bi kompletirali mini enciklopediju o kamerama pametnih telefona.

Evo intervjua sa Sašom Radovanovićem. Pogledajte kako on objašnjava kamere pametnih telefona kroz kratko upoređivanje sa DSL aparatima.