Pratite nas i na Facebook-u

Zatvori

Šta je “Systemless Root”, koje su njegove prednosti i šta znači "systemless" prefiks?

Šta je “Systemless Root”, koje su njegove prednosti i šta znači "systemless" prefiks?

Evo šta je "systemless root", zašto je pametnije koristiti ovu metodu root-ovanja i koje to Android verzije mogu na ovaj način da se root-uju. 

Root-ovanje Android uređaja nije ništa novo. Međutim, način na koji se postiže root se promenio od kako se pojavila Android 6 Marshmallow verzija. Nova “Systemless root” metoda nije toliko komplikovana kao što deluje. Mi ćemo vam pomoći da shvatite u čemu je razlika između standardnog root-a i systemless root-a.

 



Takođe, obrazložićemo zašto je systemless root bolji izbor za korisnike Android 6 Marshmallow (Samsung - Android 5.1 LolliPop) uređaje. Takođe, ovaj tekst vam može pomoći da razumete šta znači prefiks "Systemless" koji se pojavljuje kod pojedinih aplikacija kao što su "Xposed Installer" i slično.

Šta je to “Systemless Root” tačno?

Pre nego što krenemo da govorimo o systemless root-u, objasnićemo vam prvo kako funkcioniše klasičan root i šta on zahteva da bi mogao da učini ono što se od njega očekuje.

Još od Android 4.0.3 verzije, superuser aplikacija “deamon” je trebalo da bude pokrenuta pri uključivanju uređaja, kao i da dobije dovoljno odgovarajućih dozvola kako bi efikasno obavljala zadatke tražene od nje. Drugim rečima, ništa od root-a ukoliko deamon aplikacija ne dobije određene dozvole i mogućnost da radi od samog uključivanja Android uređaja.

*Superuser “deamon” - aplikacija/proces koji obrađuje zahteve za pristup root-u

Da bi se to postiglo, obično su se modifikovale sistemske datoteke, odnosno modifikovanjem datoteka koje su smeštene u /system fascikli. Ipak, u ranim danima Android 5 Lollipop verzije, nije postojao način da se “deamon” pokrene pri uključivanju uređaja pa se došlo na ideju da se modifikuje “boot image”. Na taj način je nastao “systemless root”. Nazvan je tako jer se ne modifikuje “/system” fascikla već slika zadužena za podizanje Android sistema (eng. boot image).

Tek kasnije, nakon nekog vremena, pronađen je način da se postigne klasičan root na Android 5 LolliPop uređajima što je dovelo do privremenog stagniranja pri razvijanju systemless root-a.



Google je bezbednost Android platforme ojačao i tako nastavio svoj posao koji je započeo u tom segmentu na Lollipop-u. Shodno tome, pojavljivanjem Android 6 Marshmallow verzije sve je postalo mnogo komplikovanije za root. Praktično je postalo neizvodljivo modifikovati /system fasciklu i tako pokrenuti superuser deamon od samog uključivanja Android uređaja, sa svim neophodnim dozvolama za njegov rad. Samim tim, od kako je Android 6 Marshmallow nemoguće root-ovati na klasičan način, systemless root-ovanje je vaskrsnulo.

Danas, to je podrazumevani način root-ovanja za sve uređaje koje pokreće Android 6 Marshmallow. Vredi pomenuti da isto važi i za Samsung uređaje koje pokreće Android 5.1 Lollipop, kao i za Android N.

Prednosti i nedostaci “Systemless Root”-a?

Sve ima svoje prednosti i mane, pa tako i systemless root. Najbitniji nedostatak je to što systemless root ne može da se postigne na uređajima čiji bootloader nije fabrički otključan. verovatno postoji način na koji može da se zaobiđe ovaj problem, ali taj način tj. procedura se uvek razlikuje od uređaja do uređaja. Nije isključeno i to da pojedini uređaji ne mogu da se root-uju jer ne postoji rešenje za njihov fabrički zaključan bootloader.

Osim ovog nedostatka, koji nije toliko prisutan, ne postoji ništa drugo što se može okarakterisati kao loša strana systemless root-a. U poređenju sa klasičnim root-om, systemless je znatno bolji. Primera radi, ne blokira OTA nadogradnje, pogotovo ukoliko se koriste alatke poput “FlashFire”. Naime, ova alatka može instalirati fabrički Android i ponovo root-ovati uređaj tokom instalacije. Takođe, FlashFire pomaže da telefon ne izgubi root kada se on nadograđuje putem WiFi-a (eng. over the air, skr. OTA). U suštini, ukoliko već imate root-ovan Android uređaj, veoma je zgodno imati FlashFire alatku na njemu.



Systemless root metoda je takođe znatno “čistija” budući da ne dodaje ili modifikuje datoteke u /system fascikli. To znači da je mnogo lakše ukloniti root i vratiti telefon na staro. Čak i kada vratite svoj Android uređaj na fabričke vrednosti, systemless root ne uspe da “preživi”. Koliko je ovo zgodno za telefone koji su garanciji, zar ne? Naravno, ovo zna da bude “mač sa dve oštrice” jer neki korisnici jednostavno žele da im uređaj ostane root-ovan i nakon njegovog vraćanja na fabričke vrednosti. No, lepa vest je što nakon vraćanja na fabričke vrednosti, korisnik treba da “flešuje” samo odgovarajuću MagiskSU.zip datoteku kako bi povratio root.

Što se tiče onih koji žele da uklone systemless root sa svog Android uređaja, bez vraćanja na fabričke vrednosti, dovoljno je da se ponovo “flešuje” nemodifikovana boot slika koja odgovora modelu telefona. Dakle, jedna komanda u CMD-u i gotovi ste!



Vredi spomenuti da servisi kao što su “Android Pay” i slično, jednostavno ne mogu raditi na Android uređajima iz sigurnosnih razloga. Tačnije, čas funkcionišu, čas ne… Oni koji to žele da omoguće na systemless root-ovanom uređaju proći će pakao dok sve modifikuju kako treba.

Koju metodu bi trebalo da koristite?

Lepa vest je što u suštini vi niste u obavezi da “lomite” glavu oko toga koju metodu koristiti! Tokom “flešovanja”, Magisk će sam prepoznati koji je metod za vaš uređaj najbolji i prema tim informacijama odabrati način root-ovanja. To znači da će Magisk prepoznati to da vaš uređaj pokreće Andorid 5 LolliPop (ili ranija verzija) pa će koristiti klasičan root, što podrazumeva modifikovanje datoteka u “/system” fascikli. A ako Magisk prepozna da vaš uređaj pokreće Android 6 Marsmallow (ili Android 5.1 i iznad na Samsung uređajima), on će koristiti systemless metodu.

hero

Teško je da će systemless metoda ikada postati dostupna za ranije verzije Android-a, verovatno zbog gomile posla koji treba da se uradi. Sa druge strane, systemless metoda root-ovanja će verovatno postati standard za Android 6 Marshmallow verzije i iznad.