Sigurno ste čitajući karakteristike raznih telefona do sada nailazili na informaciju koja kaže da je operativni sistem uređaja upravo Cyanogen OS. Ako do sada niste imali prilike da saznate o čemu se radi, onda ćete u ovom tekstu saznati. Evo šta je Cyanogen OS i koje su razlike između njega i klasičnog Android-a.
Android je možda nikao kao obavezan odgovor na Apple-ov iOS, ali vremenom, Android je postao nešto mnogo značajnije i nešto što danas cela planeta obožava! Samo u SAD oko 107 miliona ljudi koristi Android uređaja, dok na celoj planeti ima oko milljardu i petsto miliona korisnika!
Ono što Android danas čini posebnim u odnosu na svoje konkurente su performanse i ogromna moć prilagođivanja. Ipak, u ovom tekstu nećemo govoriti isključio o Android-u! Ne, ne! U ovom tekstu ćemo pominjati i Cyanogen OS-u koji je takođe nikao kao potreba korisnika/programera za što boljim operativnim sistemom. Za početak, na Cyanogen OS gledajte kao na "Android sa krilima"!
>> Šta je CyanogenMOD, da li ga treba instalirati i kako? (VIDEO) <<
>> Kako instalirati CyanogenMod na telefon ili tablet? <<
Prvo da razjasnimo jednu stvar: šta je to Cyanogen OS? OK, Cyanogen OS jeste operativni sistem, ali ne u celosti različit od Android-a. Tačnije, Cyanogen OS je verzija Android operativnog sistema koja je modifikovana tako da ima drugačiji izgled i nekoliko dodatnih funkcija i opcija.
Da podsetimo, Android je operativni sistem koji ima otvoren izvorni kod te je samim tim on dostupan svima koji su raspoloženi da ga menjaju. Ako pogledate današnje najpopularnije pametne telefone, tipa Samsung, HTC, Sony, svi oni imaju blago modifikovan Android. Mislimo na “presvlačenje korisničkog izgleda”, odnosno na Touch Wiz, Sense i slično. Samsung je recimo mnogo ranije od Google-a omogućio korišćenje aplikacija u više prozora, sećate se? To je sve moguće upravo zahvaljujući otvorenom izvornom kodu Android-a.
Dakle, ispod haube veliki deo izvornog koda Cyanogen OS-a je identičan Android-u. Čak šta više, korisnici Android-a koji su probali Cyanogen OS su u velikoj meri istakli da je celo to korisničko iskustvo veoma slično bilo kom drugom Android uređaju. Ono što najviše razlikuje Cyanogen OS od Android-a su posebne funkcije i opcije koje se mogu podeliti u četri kategorije: prilagodljivost, performanse, privatnost i dugovečnost.
Najveća prednost uopšte Android-a je mogućnost prilagođavanja. Misli se na apsolutno svaki aspekt, kako ispod haube, tako i na sam korisnički izgled. Kada korisnik sebi obezbedi jedan Android uređaj on nije ograničen na ono što proizvođač smatra da mu je potrebno. Dakle, sve je moguće učiniti: promeniti izgled, promeniti skraćenice, raspoored navigacionih tastera, promeniti sistemske aplikacije i još mnogo, mnogo toga! Dok kod Android platforme neke stvari radite bez ikakvog otključavanja ili takozvanog “root-ovanja”, kod iOS-a je potreban JailBreak. Uviđate razliku?
Konkretno, Cynaogen OS u odnosu na klasičan Android ima neke svoje prednosti kada je pilagođavanje u pitanju. Mnoge opcije menjanja izgleda Cynaogen OS-a leže u “Theme Engine” funkciji koju je Cyanogen među prvima lansirao. U pitanju je aplikacija tj. sistem koji korisnicima omogućava potpuno menjanje izgleda operativnog sistema, na jedan brz i lak način: koristeći teme. Trenutno postoji preko 500 dostupnih Cyanogen tema u okviru “Theme Engine” aplikacije.
A šta konkretno možete promeniti pomoću “Theme Engine” sistema? Moguće je promeniti sledeće aspekte operativnog sistema:
- Boje koje koristi sistem
- Font
- Animacije
- Boot animacije
- Skraćenice u brzom panelu
- Fioku sa aplikacijama
- Temu ikonica
- Celokupna zvučna obaveštenja sistema
- Izgled poešavanja telefona
- Izgled brzog panela sa obaveštenjima i sa skraćenicama
- I još mnogo, mnogo toga.
Što je najbitnije, sve ove aspekte možete menjati individualno, kombinujući nekoliko različitih predefinisanih tema. Čak je moguće primeniti temu na bazi aplikacije pa tako svaka sistemska aplikacija može imati neku svoju temu. Dakle, ako ste neko ko voli da novim izgledom osveži svoj telefon češće nego ostali, Cyanogen OS je upravo ono što vam je potrebno.
Pre Cyanogen OS postojao je samo CyanogenMOD, operativni sistem otvorenog koda koji je i dan danas znan kao najbolji operativni sistem trećeg lica. CyanogenMOD je inicijalno kreiran iz želje da klasičan Android poseduje neku funkcije više. Kasnije, brojne korisne opcije i funkcije CynaogenMOD-a su našle put do Cyanogen OS-a, uključujući i neke opcije koje se tiču performansi uređaja.
E sada, nije Cyanogen OS usvojio apsolutno sve sa CyanogenMOD-a. Nije najviše zbog komercijalnog korišćenja. Ipak, Cyanogen se potrudio da njihov komercijalni OS bude što bolje optimizovan. Kako zvaničnici Cyanogen kompanije često ističu, performanse su im glavni prioritet prilikom izgradnje Cyanogen OS-a.
Konretno, Cyanogen OS ne koristi isti kernel kao i klasični Android. Onaj koji koristi je modifikovan tako da operativni sistem funkcioniše brzo i fluidno. Na taj način, krajnji korisnik dobija uređaj koji će mu svakodnevno pružati prijatno korisničko iskustvo.
Međutim, što se korisnika tiče, nije su samo performanse ono što je bitno. Shodno tome, Cyanogen je za svoj prvi komercijalni operativni sistem izgradio i nekoliko opcija gesture prstom. Primera radi, kada korisnik svojim prstom iscrta slovo "V" na ugašenom ekranu uređaja kojeg pokreće Cyanogen OS, LED blic se aktivira. Ovo omogućava brzo korišćenje LED blica kao lampe što je svima nama često potrebno! Ovo je samo jedna od mnogih gestura koje su dostupne. Još jedna veoma korisna i popularna je dupli dodir po ugašenom ekranu telefona zarad buđenja iz sna.
Ovo ipak nije sve! Cyanogen OS uključuje unapređenja po pitanju audio sektora. Veliki broj Android korisnika root-uju svoj uređaj samo radi korišćenja aplikacija koje unapređuju kvalitet zvuka. Sa druge strane, korisnici Cyanogen OS-a već iz kutije dobijaju visok kvalitet zvuka kroz aplikaciju AudioFX. Inače, pomoću ove aplikacije je moguće korigovati zvuk prema svojim potrebama tj. žanru muzike koja se preslušava.
I na kraju, još jedan aspekt koji je unapređen od strane Cyanogen OS-a, a koji vredi spomeniti, je prikaz boja na ekranu. Radi se o LiveDisplay funkciji koja koristi dostupne senzore uređaja kako bi se osvetljenje, ali i boju ekrana prilagodilo u skladu sa okruženjem. Ideja je da LiveDisplay konstantno prati okruženje uređaja kako bi se istovremeno obezbedila odgovarajća reprodukcija boja i osvetljenja.
Sve navedene funkcije rade fantastično, bez primetnog oslabljenja performansi uređaja, odnosno samog Cyanogen OS-a tokom određenog vremena korišćenja. To je ono što Cyanogen obećava i na kraju dostavlja svojim prvim komercijalnim operativnim sistemom.
Nema sumnje u to da Google pridaje ogromnu važnost privatnosti i bezbednosti korisnicima svog operativnog sistema za telefone i tablet računare. Međutim, klasični Android ima otvoren izvorni kod i teško je zauvek rešiti njegov problem ranjivosti. Istina, Google često pravi sigurnosne zakrpe, ali je baš malo uređaja koji ih dobiju. Pogledajte samo koliko je malo Android 6 Marshmallow uređaja, a već je Android 7 Nougat lansiran. Drugim rečima, Android uređaji stâre i postaju sve ranjiviji i podložniji napadima hakera. E upravo ovde leži razlika između klasičnog Android-a i Cyanogen OS-a.
Do Android 6 Marshmallow verzije Android-a nije bilo moguće ručno odrediti šta će moći sve jedna aplikacija da koristi. Mnogo je njih koji čekaju nadogradnju na Mrashmallow baš zbog ove opcije. Sa druge strane, Cyanogen OS je pojedinačno dodeljivanja dozvola omogućio i za starije verzije Android-a, počevši od LolliPop-a.
Šta ovo znači za korisnike? Pa, ukoliko imate Cyanogen OS uređaj na bazi Android 5 LolliPop-a ili iznad, u mogućnosti ste da lampa aplikaciji blokirate korišćenje kamere, imenika, GPS modula i svega ostalog osim LED blica.
Još jedna veoma korisna funkcija Cyanogen OS-a je “PIN Scramble”. Koliko puta vam se desilo da unosite PIN u društvu koje nije baš tako poverljivo i da se bojite da će oni gledanjem u vaš prst naslutiti PIN koji unosite? Ipak svi mi koristimo PIN zaštitu ili smo je nekada koristili i znamo da naslutimo po pokretima prsta koji je PIN u pitanju. PIN Scramble to rešava tako što svaki put menja raspored brojeva na ekranu. To znači da će svaki put vaš prst imati drugačiju putanju prilikom unošenja PIN-a. Na ovaj način se takođe isključuje mogućnost da neko nasluti vaš PIN po mrljama/otiscima na ekranu koje su napravljene zbog čestog unošenja PIN-a radi provere obaveštenja.
Idemo dalje! Sledeća veoma zgodna sigurnosna opcija Cyanogen OS-a je mogućnost korisnika da zaključa sve aplikacije sa osetljivim sadržajem u okviru jednog foldera. Taj folder se kasnije može otključati PIN-om, lozinkom ili otiskom prsta.
Ovde nema mnogo filozofije! Brojni proizvođači telefona, ukljčujući one najpopularnije, ne obećavaju doživotne nadogradnje Android-a na najnoviju verziju. To znate zar ne? U zavisnosti od hardvera, kao i toga koji su to prioritetni uređaji, proizvođači pametnih telefona dostavljaju nadogradnju na novije verzije Android-a samo u narednih dve godine od dana predstavljanja dotičnog modela.
Jedino je Google bio istrajniji po tom pitanju pa je recimo Android 6 Marshmallow diobio Nexus 5, dok isti ovaj uređaj ipak nije dobio Android 7 Nougat nadogradnju. Dakle, opet postoji granica.
Cyanogen ima malo drugačiju filozofiju za svoj zvanični operativni sistem. Kako oni tvrde, svi Cyanogen OS uređaji će do daljnjeg dobijati nadogradnje na najnoviju verziju Android-a, a jednio što ih može sprečiti da ne izbace nadogradnju je nekompatabilnost uređaja.
Budući da Cyanogen OS ne postoji previše dugo, ne možemo potvrditi da je Cyanogen održao svoje obećanje, ali iskreno smatramo da neće. No, nek oni budu najistrajniji od svih ostalih i nama je to dovoljno!
